Maјска награда 2020.

ЧАЧАНСКИ ГЛАС ЈЕ ОБЈАВИО ЧЛАНАК

ИЗ ТОРОНТА СТИГЛА „МАЈСКА НАГРАДА 2020“ ПЕСНИКИЊИ ЗОРИЦИ ЛЕШОВИЋ СТАНОЈЕВИЋ

„БЕЗ НЕБА НЕ МОЖЕШ НИШТА“

Већ четири године Српско-канадско удружење писаца „Десанка Максимовић“, које постоји 42 године у Торонту, а основала га је својом Повељом лично велика српска песникиња Десанка Максимовић, награђује најбољу необјављену песму. Многи чланови СКУП-а у Канади припадају и Удружењу књижевника Србије, добијали су бројне награде, међу којима и оне за животна дела. Срби окупљени у Торонту приређују и традиционалне „Мајске сусрете“, који овог месеца због пандемије корона вируса нису одржани. Без обзира на неповољне светске околности, ни песничко стваралаштво, ни афирмација нису утихнули. У априлу 2020. Удружење „Десанка Максимовић“ објавило је четврти конкурс за најбољу необјављену песму. По речима председнице Удружења, госпође Снежане Ивковић, на конкурс се пријавило 30 песника из САД, Канаде и Србије. Жири кога су чиниле песникиње Ана Гинић и Радмила Караћ, као и Каролина Грујић, представница спонзора и часописа канадских Срба „САН“, одлучили су да прва награда припадне Чачанки Зорици Лешовић Станојевић за песму „Без неба не можеш ништа“.

– Песма је одјек контемплације (духовно опажање узвишене лепоте), моралности и вере! Због тога је добила нашу наклоност и пресудила у доношењу одлуке о најбољем остварењу. Награђеној ауторки припада Плакета и новчани износ награде који ће накнадно бити уручени – образложила је Снежана Ивковић, председница Српско-канадског удржења писаца „Десанка Максимовић“.

Изолација, самоизолација, заштита туђих и сопствених живота. Тек када су почеле постепено да попуштају сагледавамо колико су надахнуле појединце, приближиле га Створитељу, утицале и да се употпуни њихов духовни живот. Овој награди претходила је и једна из Мркоњић Града за најлепши љубавни сонет.

-Време проведено у новонасталим околностима, за мене је било, како пише Марсел Пруст, заправо, „пронађено време“ и нови изазов за моју душу и све оно што се одлаже због других приоритета. Тишина и умањена свакодневна динамика, за мене су били, очигледно, продуктивни. У том „пронађеном времену“ настајале су нове песме и приче и захваљујући интернету, оне су путовале. Неизмерно ме је обрадовао мејл који је стигао из Торонта у недељу ујутро, 17. маја, и обавештење да сам са највећим бројем бодова од чланова жирија, победила на овом конкурсу. Вредност ове награде је за мене још драгоценија, јер сам тамо потпуно непознат аутор и новинар, и радује ме што постоје конкурси на којима се вреднује искључиво ПЕСМА, а не ИМЕ, порекло, статус… На крају, то је једино што ће иза свега остати – каже награђена песникиња.

Зорица Лешовић Станојевић је завршила новинарство на Факултету политичких наука у Београду. Ради као новинар у „Чачанском гласу“, једном од најстаријих листова у Србији. За своју матичну кућу је објавила и више од 400 интервјуа са људима из света науке, уметности, културе, духовног стваралаштва. Објавила је збирку поезије „Зрно песка у оку“ 2018, аутор је и два зборника интервјуа и репортажа „Моравски сусрети и повеље“, насталих 2010. и 2015. године. Добитник је и „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије 2016. године и неколико новинарских и песничких признања.

Зорица Јаковљевић