0 entries
0 comments
Name
Татјана Црњански
О АУТОРУ
Татјана Црњански ( рођена Милетић ) рођена је 12 септембра 1967 године у Врбасу, основну школу завршила у Кули где је и одрасла, средњу инфроматичку школу завршила у Врбасу. Дипломирала на Пољопривредном фалултету у Новом Саду на смеру Уређење вода. Одселила се за Канаду непосредно по дипломирању са мужем и старијим сином Растком. Милан се родио непосредно по емигрирању у Торонто. Након преквалификације (као и већина наших досељеника из ратом разорене Југославије) ради у области компјутера, на одржавању мрежа.
Објавила две збирке кратких прича, “Лице за све” и “Валцер на крову” и роман, “ Кад будем дрво”. Члан је УКС( Удружење Књижевника Србије).
Бави се сликарством и тренутно похађа курсеве на смеру Лепих Уметности на Џорџ Браун колеџу у Торонту.
Објавила две збирке кратких прича, “Лице за све” и “Валцер на крову” и роман, “ Кад будем дрво”. Члан је УКС( Удружење Књижевника Србије).
Бави се сликарством и тренутно похађа курсеве на смеру Лепих Уметности на Џорџ Браун колеџу у Торонту.
НАЗИВ КЊИГЕ
ВАЛЦЕР НА КРОВУ
СЛИКА КЊИГЕ
Опис књиге
Taтјана Црњански носи вео љубави, радости, среће, туге, бриге, жалости, страха и маште. Све je упаковано у животни кофер понешен однекуд са брда. Брда су се распршила кроз равницу и разблажила се o прилагођен ген и магловиту стварност, оивичену реалним предметима овоземаљског живота. Татјана Црњански нам везе догађаје и нијансира их префињеним бојама. Шта би то могло бити чудно, нејасно, тајанствено, ново и лијепо у овој књизи? Шta ћемо први пут осјетити од овог новог стваралачког поклона? Шта је то по чему ћемо се сјећати њене друге књиге прозе? Ишчитавање у сетовима од по пар приповједака захтјева паузу неминовну за ћутњу и сортирање слика, неизбјежних рјечи и ликова, који нам се уносе у живот. У свакој од прича проналазимо вјешто или невјешто и себе и њу. Одабир тема у свакој од ових необичних и лијепих прича је разноврстан и одводи савременог читаоца, привиклог на брзину и медијску експресност, на нека друга мјеста и предјеле са радњом коју би 182 свако од нас могао да, макар у дјелићима, има у животу. Татјана нас вјешто проналази и стваља или у само збивање или читаоцу пружа прилику да догађај посматра из прикрајка или са пристојне дистанце, дајући нам шансу да учествујемо, а када је нужно, да се извучемо из бременитости ситуације.
НАЗИВ КЊИГЕ
КАД БУДЕМ ДРВО
ВЕБ-САЈТ
Опис књиге
Списатељица романа „Кад будем дрво“ одмах нас уводи у срце догађаја. Ми смо са јунаком који приповеда у првом лицу. Тај јунак, односно јунакиња, или носилац приповедања, или списатељичин алтер его - је затечен на ивици живота, односно на ивици смрти. По тој граничној линији, танкој као сечиво ножа, пратимо судбину главне јунакиње кроз три стотине страница сугестивне, оригиналне и храбре прозе.
Шта значи храбре? То пре свега значи да нема кокетирања са темом нити са читаоцем, нама јефтиног подилажења публици, али ни себи. У ствари, ту је човек пред собом као пред богом, па опет пред белином хартије као пред Богом Ту је човек са целим својим унутрашњим личним, али општим, заједничким, са свима.
Кажемо – она се креће границом између живота и смрти, али нису ретки тренуци нити стања када јунакиња ове приче прекорачује ову границу, када залази у онострано: понекад је то боравак међу добрим анђелима, па онда нестајање у потпуној тами, у смрти; али након тог следи поновно рађање, поновно сазнање да је СВЕТ ЖИВ, да нико није угасио свет.
Главна нараторка овог романа води нас кроз померена стања свести, тлапње, снатрења, пројекције, фантазије; потом следе снови пуни симбола или снови као предсказања или као алегоријске слике; снови као кључ за разрешње дате ситуације, као могућност избављења из стања којењ је често на самом рубу ништавила.
