Катарина Костић је рођена 1936. у Шапцу. Завршила је студије француског језика у Београду. Од 1969. до 1973. живела је у Паризу, где је била сарадник енциклопедијског часописа „Алфа“ (La Maison encyclopedique Alfa). Године 1973. доселила се у Торонто, где и данас живи. Била је запослена у редакцијама етничких листова на српском и руском језику све до пензије. Пише и за листове и часописе у Србији, пре свега за «Књижевне новине», “Слово“ и “Збиљу“.

Један је од оснивача и до 2016. била је активни председник Српско-канадског удружења писаца «Десанка Максимовић» у Торонту. Члан је УКС.
Пише поезију и прозу. Песме су јој заступљене у многим зборницима и антологијама и преведене на неколико језика. Приче су јој објављене у зборницима: «Шумадијских метафора», нишкој «Градини», „Драми“ , „Јесењину“ и др.
Уредила је неколико зборника и антологија. Састављач је зборника На таласима речи, Београд – Торонто, 2009. (поводом 30. годишњице постојања Удружења «Десанка Максимовић»).
Са пок. Предрагом Драгићем Кијуком радила је на Монографији
„Србија је велика тајна“ која у рукопису има преко хиљаду страна.
Због изненадне Кијукове смрти тај обимни књижевни пројекат,
замишљен као културна панорама Срба у Северној Америци за сада
је замрзнут.
Самосталне збирке песама: Одбегли пејзажи (двојезично: на српском и енглеском), «Багдала», Крушевац, 1989; Загушен песнички простор, «Интерпрес», Београд, 1997; Крик океана, «Ривел Ко», Београд, 2002; Плач крови, Московский Парнас, Москва, 2005; Избор поезије на румунском, Темишвар, 2000; „Грлећи жуте хризантеме“, (двојезично: на српском и шпанском), „Меридијани“, Смедерево, 2013; Ехо бескраја – Избор из поезије, „Свет књиге“, Београд, 2015.
Објавила је и књиге прозе међу којима посебно место заузимају: књига прича Стари и нови свет, АШ Дело, Земун, 2007; Отисци времена – Из културног летописа Срба у Канади, „Свет
књиге“. Београд, 2011: Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канаду, „Свет књиге“, Београд, 2012.
Добитник је више књижевних награда, а 2012. примила је од Академије „Иво Андрић“, чији је председник знаменити писац Радомир Смиљанић, велико интернационално признање за животно дело.