Name
Душица Ивановић
О АУТОРУ
Душица Ивановић рођена је 1960.године у Лозници.

Дипломирала је на одсеку Српскохрватски језик и југословенске књижевности (Лекторско-редакторски смер) Филолошког факултета у Београду.

У Београду је радила као лектор, новинар и професор српског језика.

Од 1998. године живи и ради у Канади. Запослена је у компјутерском одељењу осигуравајуће компаније у Торонту. Члан је редакције и лектор часописа за књижевност и културу „Људи говоре“. Члан је редакције часописа САН (Северноамеричке новине), који излази на српском језику у Торонту. Бави се књижевном критиком, наставним радом у школи српског језика и ради као лектор за српски језик.

Душица је члан УКС и Српско-канадског удружења писаца „Десанка Максимовић“.

Поред матерњег српског језика, говори и пише енглески и словачки језик.

До сада је објавила пет књига: Срце мог срца (песме, 2010), Звездани путници (песме, 2012), Небо под ногама (песме, 2013), Љуљашка (лирски записи, 2015) и Пролог за Димитрија (роман у чиновима, 2016).

Године 2014. награђена је Повељом Академије Иво Андрић за целокупни дотадашњи песнички опус.

Добитник је Мајске награде СКУП „Десанка Максимовић“ за најбољу необјављену песму 2016.

Њене песме објављене су у часописима, зборницима и антологијама.
НАЗИВ КЊИГЕ
ПРОЛОГ ЗА ДИМИТРИЈА
СЛИКА КЊИГЕ
Опис књиге
Пролог за Димитрија, роман у чиновима, 2016. Роман који разиграно и сликовито указује на универзални женски свет и који, у исто време, открива и најдубље тајне мушке стране васељене. Написан је у несвакидашњој форми, подељен у чинове и са два наратора. По речима аутора поговора, Оливере З. Дуњић, Душица пише „не без кикота, али без патетике; не без љубави, која и овде јесте покретач света и(ли) свега, али је у овом роману понајпре оно што и мора бити у прозном тексту: прича, прича и само прича. И нема срећан крај какав очекују они који не воле да гледају филмове на које се иде не са кокицама у руци, већ са пакетом папирних марамица
НАЗИВ КЊИГЕ
ЉУЉАШКА
ВЕБ-САЈТ
Опис књиге
Љуљашка, Београд 2015. Књига прозних лирских записа, медитативна проза, коју је Оливера З. Дуњић у свом приказу „Неписани дани“ назвала „српски Мали принц, Мали принц трећег миленијума“ (Људи говоре, часопис за књижевност и културу, 27/28, 10.5.2016)
ВЕБ-САЈТ
http://www.dusicaivanovic.com